Втора „Дебата за Европа“ во Скопје

17-19 ноември 2023 I ТЕМАТСКА РАМКА I Додека војната повторно се враќа на европскиот континент, на...

17-19 ноември 2023

I ТЕМАТСКА РАМКА I

Додека војната повторно се враќа на европскиот континент, на политичкиот проект Европа и е потребно ново промислување. Наместо сè поблиската интеграција на неколкуте централни европски земји, на дневниот ред се враќа проширувањето на Европската Унија – не само како економска и општествена цел, туку како сигурносна мерка и начин да се постигне долготрајна стабилност во растечката несигурна геополитичка ситуација. Земјите од западен Балкан повторно се наоѓаат во фокусот, заедно со Украина и Молдавија. Станува збор за несомнено преместување на центарот на вниманието кон Истокот, не само во географска смисла, туку и кога се поставува прашањето чија перспектива е важна, а чија не е.

Но, каде денеска се наоѓа Југоисточна Европа? Какво е нејзиното место во новата геополитичка констелација? Дали нејзините конфликти навистина се дел од минатото? И како различните земји од регионот пристапуваат на предизвикот за создавање инклузивни и одржливи општества, во кои правата на малцинствата се одговорност на мнозинството?

По „Дебатата за Европа во Софија“ одржана во февруари и „Разговорите за војната и мирот“ во Белград оваа есен, водечки експерти, писатели и создавачи на јавно мислење ќе се сретнат во Скопје за да разговараат за некои од најитните прашања поврзани со европската перспектива на земјите од регионот и нивната важност за иднината на Европа. Овие прашања се сериозни и неодложни, суштински политички во својата природа. Но, тие исто така се производ на и имаат последици врз многу основни и долгорочни општествени и историски случувања.

Програмата вклучува јавни панел-дискусии и литературни читања, како и средби од затворен тип. Придружете ни се во истражувањето на новите начини за тоа како земјите во Југоисточна Европа се гледаат себеси и меѓу себе – и како регионот може да игра конструктивна улога во заедничката иднина на Европа!

Втората „Дебата за Европа“ е организирана од Дебати за Европа и Контрапункт. Настанот е поддржан од Федералното Министерство за надворешни работи на Германија.

Дебати за Европа е заедничка иницијатива на фондацијата „С. Фишер“ и Германската академија за јазик и литература. Од нејзиното формирање во 2012 година, серијата Дебати за Европа гостува во места каде што идејата за Европа се проблематизира. Во меѓународните форуми организирани во соработка со локални учесници – главно во Источна и Југоисточна Европа – се поставуваат најгорливите прашања поврзани со европската агенда.

Програма

* Програмата ќе се одвива со симултан превод на македонски, албански и англиски.
____________________________________________
Петок, 17 ноември
18:30 Отворање на настанот
Место: Чифте амам, Национална галерија на РС Македонија Косово меѓу позицијата на геополитички жетон и конфликтната реалност – панел дискусија

Косово не е само земја во Југоисточна Европа, признаена од најголемиот број членки на Европската Унија, која моментално е во центарот на вниманието на меѓународната заедница поради заканата за интензивирање на нејзиниот конфликт со Србија. „Косово“ исто така беше земја претворена во симболичен жетон за употреба во геополитичката игра. Светскиот поредок кој се заснова на владеењето на правото постојано се доведува во прашање, не само од Русија и Србија, туку и од цел спектар европски и светски политичари и креатори на јавно мислење. „Веќе не важат никакви правила“, велат тие. „Видете што се случи со Косово.“ Што се наоѓа во срцевината на овој аргумент? И колку е штетен јазот помеѓу симболот „Косово“ и реалните проблеми на кои треба да се укаже – во Косово, во регионот, во Европа?

Говорници: Соња Бисерко (Србија), Ветон Сурои (Косово) и Сергеј Лебедев (Русија; во егзил)
Модератор: Стејнар Брин (Норвешка)

Сабота, 18 ноември
16:00 Моќ и права. Улогата на малцинствата и мнозинствата во Југоисточна Европапанел-дискусија
Место: Чифте амам, Национална галерија на РС Македонија

Односот меѓу малцинствата и мнозинствата е клучот за многу конфликти во Југоисточна Европа, а инструментализацијата и „вооружувањето“ на малцинските групи како од домашните, така од странските политичари останува закана за стабилноста. Истовремено, моќта на мнозинството доаѓа со голема одговорност и правата на малцинствата мора да бидат заштитени. Како може да се размислува за поконструктивен однос меѓу мнозинствата и малцинствата? Кои се столбовите на инклузивното општество? Овие прашања ги надминуваат границите на етничките, јазичните и религиските групи, а се однесуваат и на правата на жените и на ЛГБТК лицата.

Говорници: Роберт Алаѓозовски (Северна Македонија), Линда Гусиа (Косово), Горана Пебиќ (Србија) и Манол Пејков (Бугарија)
Модератор: Кристоф Бендер (Австрија)

17:30 Пауза за кафе

18:30 Литературата во време на конфликт – разговор и книжевно читање
Место: Чифте амам, Национална галерија на РС Македонија

Кое е местото на литературата во светот раскинуван од војни, општествени судири и политички превирања? Колку литературата може да биде слободна во светот кој интензивно станува не-слободен? И што уметноста и литературата всушност прават со својата слобода?

Говорници: Никола Маџиров (Северна Македонија), Елифе Красниќ (Косово), Аријан Лека (Албанија) и Сергеј Лебедев (Русија, во егзил)
Модератор: Владимир Јанковски (Северна Македонија)

Недела, 19 ноември
10:00 Средба за вмрежување од затворен тип – дискусија
Место: КСП Јадро

******

I Përmbledhja e temës I

Përderisa lufta po trondit përsëri kontinentin evropian, projekti politik i Evropës duhet të mendohet sërish. Në vend të një integrimi gjithnjë e më të ngushtë të disa vendeve kryesore të Evropës, zgjerimi i mëtejshëm i UE është sërish në agjendë – jo vetëm si objektiv ekonomik dhe social, por edhe si masë sigurie, për të arritur stabilitetin afatgjatë në një situatë gjeopolitike gjithnjë e më të paqëndrueshme. Ballkani Perëndimor është sërish në fokus, bashkë me Ukrainën dhe Moldavinë. Kjo pa dyshim po zhvendos qendrën e gravitetit në lindje, jo vetëm gjeografikisht, por edhe kur bëhet fjalë se cila perspektivë është e rëndësishme dhe cila jo.

Por ku ndodhet sot Evropa Juglindore? Cili është vendi i saj në konstelacionin e ri gjeopolitik? A janë konfliktet e saj vërtet pjesë e së kaluarës? Dhe si qasen shtetet e ndryshme në rajon sfidës së krijimit të shoqërive përfshirëse dhe të qëndrueshme, ku të drejtat e pakicave janë përgjegjësi e shumicës?

Duke vazhduar nga Debati mbi Evropën në Sofje mbajtur në shkurt dhe nga Bisedat e Beogradit për Luftë dhe Paqe këtë vjeshtë, ekspertë eminent, shkrimtarë dhe krijues të opinionit publik do të takohen në Shkup për të trajtuar disa nga çështjet më rëndësishme në agjendën e rajonit dhe rëndësinë e tyre për të ardhmen e Evropës. Këto çështje janë akute dhe urgjente, si dhe shumë politike për nga natyra e tyre. Por ato gjithashtu janë produkt i dhe kanë pasoja lidhur me zhvillimet shumë më themelore dhe afatgjata shoqërore dhe historike.

Programi përfshin diskutime publike në panele dhe lexime letrare, si dhe sesione të mbyllura. Bashkohuni me ne për të eksploruar mënyra të reja se si vendet në Evropën Juglindore shohin veten dhe njëra-tjetrën – dhe se si rajoni mund të luajë një rol konstruktiv në një të ardhme evropiane të përbashkët!

Debati i dytë mbi Evropën në Shkup organizohet nga Debatet mbi Evropën dhe Kontrapunkt. Ai mbështetet nga Zyrja Federale e Punëve të Jashtme të Gjermanisë.

Debatet mbi Evropën është një nismë e përbashkët e Fondacionit S. Fischer dhe Akademisë Gjermane për Gjuhë dhe Poezi. Nga viti 2012, seria e Debateve mbi Evropën është mbajtur në vende ku ideja e Evropës është në rrezik. Në forume ndërkombëtare diskutimi të organizuara në bashkëpunim me aktorë lokalë – kryesisht në Evropën Lindore dhe Juglindore – ajo adreson çështjet më urgjente në agjendën evropiane.

Program

*programi do të jetë i disponueshëm në 3 gjuhë maqedonase, shqipe dhe angleze
____________________________________________
E premte, 17 Nëntor

18:30 Hapja
Vendndodhja: Çifte Hammam, Galeria Kombëtare e Artit
Kosova Ndërmjet Simbolit Gjeopolitik dhe Realitetit Konfliktual – panel diskutim

Kosova nuk është vetëm një vend në Evropën Juglindore, e njohur diplomatikisht nga shumica e anëtarëve të BE dhe aktualisht duke marrë vëmendje ndërkombëtare për shkak të rrezikut të eskalimit të konfliktit të saj me Serbinë. ‘Kosova’ gjithashtu është kthyer në një simbol gjeopolitik që përdoret në lojën gjeopolitike. Rendi botëror i bazuar në rregulla vazhdimisht vihet në pyetje, jo vetëm nga Rusia dhe Serbia, por edhe nga një gamë e tërë e politikanëve dhe krijuesve të opinionit evropian dhe global. “Nuk ka më rregulla ” thonë ata. “Shihni se çfarë ndodhi në Kosovë.” Cili është thelbi i këtij argumenti? Dhe sa e dëmshme është zbrazëtira midis simbolit ‘Kosovë’ dhe problemeve reale që duhet adresuar – në Kosovë, në rajon, në Evropë?

Folës: Sonja Biserko (Serbi), Veton Surroi (Kosovë) dhe Sergei Lebedev (Rusi; në ekzil) Moderator: Steinar Bryn (Norvegji)

E shtunë, 18 Nëntor

18:30 Hapja
Vendndodhja: Çifte Hammam, Galeria Kombëtare e Artit
Fuqia dhe të Drejtat. Roli i Pakicave dhe Shumicave në Evropën Juglindore – panel diskutim

Marrëdhënia mes minoriteteve dhe shumicave është thelbësore për shumë nga konfliktet në Evropën Juglindore, dhe instrumentalizimi dhe ‘armatizimi’ i grupeve minoritare nga politikanët brenda dhe jashtë vendit vazhdon të kërcënojë stabilitetin. Në të njëjtën kohë, fuqia e shumicës – forca – vjen me përgjegjësi të mëdha dhe të drejtat e minoriteteve duhet të mbrohen. Si mund të mendohet një marrëdhënie më konstruktive mes shumicave dhe pakicave? Cilat janë shtyllat e një shoqërie përfshirëse? Këto pyetje përtejësojnë grupet etnike, gjuhësore apo fetare dhe prekin gjithashtu të drejtat e LGBTQ dhe të drejtat e grave.

Folës: Robert Alagjozovski (Maqedonia e Veriut), Linda Gusia (Kosovë), Gorana Pebić (Serbi) dhe Manol Peykov (Bullgari)
Moderatori: Kristof Bender (Austri)

18:30 Letërsia në Kohët e Konfliktit – diskutim dhe lexim
Vendndodhja: Çifte Hammam, Galeria Kombëtare e Artit
Cili është vendi i letërsisë në një botë që shkapërndarë nga lufta, konflikti shoqëror dhe turbullirat politike. Sa e lirë mund të jetë letërsia në një botë gjithnjë e më të palirë? Dhe çfarë bëjnë arti dhe letërsia me lirinë e tyre?

Folës: Nikola Madžirov (Maqedonia e Veriut), Arian Leka (Albania), Elife Krasniqi (Kosovë) dhe Sergei Lebedev (Russia, in exile)
Moderator: Vladimir Jankovski (Maqedonia e Veriut)


Споделено на: ноември 10, 2023 во 9:56 pm